Uvek tako počinje
Polja smrti...
Pejsaž nekog nuklearnog rata

Mislio sam da znaš
moja dela
da nisam nio hladan
ni vruć
Promukao glas me zvao
Po imenu
Kažeš da su kuće od papira
I kažeš da su prevrnute
A zašto si okrenuo glavu

Zašto poslednji pročitam
Pisma ludaka njegovoj sestri
Bojama dešifrujem pridev
Majski kiseonik
Dah tvoj u mojim ustima
Ledeni vihor ispod plašta moga grada
Gde je ležala istina
Ne znam imena svih 260 muževa
Tvojih ljubavnica,
Ljubavni grč lica
27 naziva za suze

Na koju stranu mrlja
Lice i usta da stavim
Dlanove
Krvne plazme

Šaljem pismo mrtvom prijatelju
U zemlje pokidanih osmeha
Bacam sveti gral na oči
Sveta